Skip to main content

Posts

URINOKULTURA VUČIĆEVOG DOBRICE

Nije lako pisati o zahtevnim temama kao što su istorija i kultura jednog naroda. Mnogo toga treba svariti i upiti. Reke zabluda, činjenica, shvatanja i iskustava slivaju se u tu sintezu. Gistav Flober je rekao da je za takav poduhvat neophodno "popiti okean da bi se ispišala čaša".

Ovog posla prihvatio se Svetislav Basara. Istini za volju, veliki književnik je rešio da odmah ne napuni čašu već nam svakog radnog dana u jednom beogradskom listu isporuči po kap-dve. Pored toga, omiljeni javni intelektualac Aleksandra Vučića voli da se oglasi i u drugim glasilima evropske Srbije i NATO regiona. Napreže se i u romanima u kojima, kao i njegov nedavno upokojeni pomoravski prethodnik, vešto promoviše maglovitu viziju aktuelnog hazjajina.


Malo po malo, nakupilo se tu jakih reči, pitkih sentenci i samouverenih zaključaka i za krigletinu, kakve služe na Oktobarfestu, u nemačkom srcu još uvek nedovoljno male, postkosovske Srbije. Dakle, šta se sve nataložilo u čaši koju je godinama puni…
Recent posts

DA LI JE DOZVOLJENO KRITIKOVATI BBC?

od serije tvitova do kratkog teksta u kome obavljam ono što je dužan da učini svaki odgovoran novinar. ovde ukazujem što se skriva iza žargona medijskih "evropeizatora" i njihovog spina


Mobing autokolonijalnih snaga se nastavlja. Preneto mi je upozorenje komandantinje BBC na slučajnosrpskom da ću biti tužen jer navodno kaljam ugled BBC-ja time što na Tviteru BBC na slučajnorpskom nazivam BBC na slučajnosrpskom. Slučajnosrpski je ućutkavati.

Komnadantkinja BBC na slučajnorspkom je vrhunska novinarka i izuzetno inteligentna osoba, iako, koliko se sećam, nema završen fakultet. Nažalost, na BBC (News) na slučajnosrpskom, kao i na Fox News u SAD, mnogi vrhunski profesionalci služe političkim ciljevima moćnika.

Lokalne servise BBC News finansira Forin ofis - oni su politička oružija jedne neokolonijalne politike. Informisanje je tu u službi britanskih ciljeva na Balkanu i održavanja statusa imperijalne sile. Činjenica da se drže mnogih BBC standarda samo služi da kamuflira glavnu …

Mamini revolucionari (tekst iz 2014)

(originalno objavljen u "politici")

„Ovo se tiče svih!”, pisalo je na parolama koje su studenti nosili ulicama Pariza 1968. godine. U Čikagu su uzvikivali „Ceo svet gleda!” Zahtevi su se stvarno ticali svih i ceo svet je tada gledao u pobunjene studente.

Iako danas postoji gomila razloga za studentski bunt, protesti koje je organizovao „Samoorganizovani studentski pokret 2014. godine” tiču se malo koga. U njih retko pogledaju čak i kolege s Beogradskog univerziteta.


U video-poruci svim studentima Filozofskog fakulteta, koja je na „Jutjubu” postavljena 38. dana protesta, organizatori su nezainteresovane studente pozvali na zbor „da bi prosto shvatili zašto se dešava ovo što se dešava”. Ni u jednom kadru promotivnog filma koji prikazuje scene blokade fakulteta nema više od pet studenata.

Protesti, čiji je glavni zahtev „da se nastavi sve po starom”, ne zanimaju mnogo ni one koji protestuju. Ali, to ne predstavlja iznenađenje. I početkom devedesetih, pre nego što je tranzicija …

Рат против менталитета (текст из 2015.)

(дугачак текст са четири антрфилеа, објављен на "новом полису", мада написан за "политику" где је требало да изађе као тема недеље)

Нико није задовољан Србијом. Ни грађани, ни влада, ни странци који већ годинама одређују нашу судбину. Многи се жале на власт, још је више оних који криве страни фактор, али највећи број главни узрок различитих проблема види у нама самима. Једни говоре о менталитету, други помињу свест, а трећи једноставно кажу – "такви смо".

У суштини, незадовољство је везано за нашу културу, онај њен део који се не види лако, који није директно везан за обичаје, религију или традицију, али који управља нашим вредносним системом, многим уверењима, поступцима и одлукама које сматрамо личним. Промена менталитета је постала и лајтмотив јавних наступа Александра Вучића, који стално истиче да ће промена свести бити најтежи посао и највећа препрека на путу напретка који обећава. "Плашим се нашег менталитета, наших навика – то је наш прави пр…

Прилог за одбрану спонзоруша (текст објављен 2006.)

... у тада слободном недељнику нин. доказује колико сам лош новинар и извештач, много гори од велике цензорке сузама јоване глигоријевић. овај квир феминистички текст постављам подстакнут клеветањем иве, "задругарке" из суседства, и трновитом путу који је чека на путу од спонзора до мужа - брака, ако је погледа лепа судбина, "овереног" сином за век векова удобног живота

Вређање спонзоруша је постао један од омиљених националних спортова у Србији. Изједначене су са курвама, ратним злочинцима и криминалцима. Њихово “естетско профитерство” је деведесетих поистовећено са “ратним профитерством” најпожељнијих спонзора. Спонзоруше су свесно користиле своје лепо тело као оружје, али реакције су обично биле као да су се за бољи живот бориле ножевима и пиштољима, а не блајханом косом и бујним грудима.

Стигма прикачена овој речи је толико велика да се саме нису буниле. “Осумњичене” жене су или ћутале или су се, као Јелена Карлеуша, трудиле да докажу да оне то нису. Чак и када…

NE MISLIM, DAKLE GLEDAM UTISAK NEDELJE

Mucajući, ljuta ne samo na Aleksandra Vučića već i na sve one koji na dele njen hronični bes već vole da kažu “pa šta”, Olja Bećković je danas rekla da je uplašena. Razumem je. Imajući u vidu šta sve misli i govori o režimu, mora da je zbunjuje činjenica da je uopšte živa. Mene ne, pa ću probati da smirim egocentričnu koleginicu.


Da odmah razjasnim i moje “pa šta” – pa “Evropa”, draga gospođo. Najskuplja srpska reč, čija se cena izražava i u krhkosti kocki na Trgu republike i u strahu Olje Bećković. Ali i razlog zašto gospođa Bećković uopšte ne treba da se brine, sem da, ako – ili, bojim se, pre kada – uđe, ni EU ni NATO neće želeti da izbacuje vodu iz kabla koji u naše stanove isporučuje njenu antirežimsku buku i bes.

Ima nečeg, naravno samo na prvi pogled, nadrealnog u činjenici da je jedan antirežimski kanal zakovan za broj jedan na televizorima miliona građana Srbije, a da, citiraću Peščanik, “Zolja” svake nedelje “puca” po režimu sa dvojke na daljinskom. To pomalo asocira na “tač…

Кетман или смртоносна мимикрија? (петнаестак година стар текст)

(... објављен у правом нин-у)

Кетман, односно такија (што на арапском значи “обезбедити заштиту”), даје право муслиману да крши све верске забране. До које мере то може објаснити “неспоразуме” Запада и исламског света


Ми смо у рату и ја сам војник.” Овако је, говорећи препознатљивим јоркширским акцентом у Ал каидином пропагандном видеу, своје занимање описао тридесетогодишњи Мухамед Сидик Кан. Ништа у животу овог Енглеза пакистанског порекла, оца осмомесечне бебе, није указивало на то да ће постати један од четворице бомбаша који су у јулу у Лондону убили педесет двоје невиних људи. Канове комшије у предграђу Лидса су у будућем лондонском бомбашу виделе омиљеног и пожртвованог учитеља. “Није изгледао као екстремиста. Није говорио о религији. Био је јако фин тип”, рекао је један од суседа.

Један фрустрирани функционер британске обавештајне службе је изјавио да Кан спада у оно што агенти називају “чистим кожама”, људима без мрље коју би могао да региструје моћни “обавештајни радар”. Лонд…

Filozofija zla ili zla filosofija Radomira Konstantinovića (iz 2016. u "Politici")

da ne bacate pare na glasilo najdublje, autokolonijalne države, koje krade moje ideje - stari tekst, tačnije jedan dugačak i četiri kraća teksta objavljena u "politici" kao "tema nedelje" 2016. godine, nažalost uvek aktuelan u zemlji fatalno zatrovanoj bedom autošovinizma


Privilegovani ljudi, rekao je jedan mudar američki profesor, vole da veruju da je granica između dobra i zla fiksirana i neprobojna – "oni su na dobroj strani, drugi na lošoj". Za razliku od običnog, "prostog" sveta, koji sliku najvećeg zla obično smešta u nepoznato, ono što je daleko ili drugačije, ušuškane "sofisticirane" elite vole da ga vide oko sebe, iza prvog musavog zida i blatnjavog ćoška, usred onoga što im je najbliže i što najbolje poznaju.

Ipak, retko je u delima koja nisu završila u ropotarnici intelektualne istorije jedno zlo – uokvireno prepoznatljivim kulturalnim obrascem i ilustrovano stihovima pesnika naroda kome pripada autor – predstavljano toliko …

NOVI PRILOZI ZA RAZUMEVANJE KLEVETANJA I (SAMO)DESTRUKCIJE SRBIJE

jeretički, kvir stavovi o razornom spoju lažne demokratije i autošovinizma kao srpskoj sudbini, pisani pod slobodarskim motom – mislim dakle botujem

Verujem da su Zorana Đinđića tokom njegove kratke vladavine frustrirale brojne stvari, ali dve bodu oči. Zapad nije dozvolio da, kako je mladoliki premijer očekivao, u demokratskoj Srbiji kosovsko pitanje postane demokratsko. Đinđićeva druga velika frustracija bila je demokratija. Pokušao je da je se reši i tako što je oduzeo mandate 21 poslaniku Demokratske stranke Srbije.

Prividno paradoksalan odnos prema demokratiji pragmatičnog političara, promovisanog u uzornog demokratu, ilustruje dva razloga zašto u Srbiji ne može da postoji (liberalna) demokratija – možemo je nazvati i pravom, smislenom ili stvarnom. Čini mi se da je tu druga, ne samo Đinđićeva frustracija, mnogo važnija od prve.

Naime, i da nije batine „statusa Kosova“ – kome Zapad ne dozvoljava da ostane u Srbiji, ali koje iz Srbije ne može da ode demokratski – demokratija ovde …