Skip to main content

BUKOM ZA DRUGAČIJI MRAK

Deset razloga zašto svako kome je stalo do stvarne slobode i otvorenosti u našim medijima mora reći ne takozvanoj Grupi za slobodu medija


1. Mediji, emisije i „nevladine“ organizacije koje vode članovi takozvane Grupe za slobodu medija jasno pokazuju da ovi ljudi, organizacije i udruženja ne žele slobodu medija. Sve što žele je mogućnost da slobodno budu iznošene dogme u koju veruju njeni članovi. Sloboda postoji samo ako je sloboda za sve.

2. Skoro bez izuzetka, ovi mediji su zatvoreniji čak i od režimskih medija. Pošto se samo deklarativno zalažu za slobodu medija i ne nude stvarnu alternativu, već samo drugačiju vrstu mraka i cenzure, ovi mediji su često opasniji neprijatelji medijskih sloboda i slobodnog novinarstva u Srbiji nego sam režim.

3. Članovi ove grupe pokušavaju da slažu građane Srbije da je mrak i jednoumlje koji vlada u njihovim medijima sloboda. Nazvati drugačije ideološki obojenu neslobodu slobodom je perverzno, bezobrazno, samoživo i neodgovorno.

4. Ovi mediji su otvoreni samo za kritiku režima i njegovih politika sa jedne jako uske ideološke platforme. Mnoge emisije koje vode i uređuju članovi ove grupe nisu otvorene za sve kritičare režima. Štaviše, oni u njima redovno bivaju oklevetani kao „fašisti“ i „ekstremisti“. Na taj način ovi mediji i programi istovremeno služe režimu i obezbeđuju opravdanje za podršku koju mu daju ključni zapadni centri moći.

5. Članovi ove grupe su uporedo sa etičkim i profesionalnim čišćenjem medija koje danas kontroliše režim obavljali sramno etičko i profesionalno čišćenje svojih redakcija ili rade u redakcijama i medijima koji su oduvek bili zatvoreni i nisu se otvorili za novinare i urednike koji ne dele njihove političke stavove a bili su uklonjeni iz medija pod kontrolom režima.



6. Delovanje članova ove grupe obeshrabruje sve one koji žele da se bave istinski slobodnim novinarstvom i otvorenog uma i bez kalkulacija i predrasuda preispituju brojne izazove sa kojima se Srbija danas suočava. Za naše druge mračnjake slobodno novinarstvo jeste moje novinarstvo.

7. Članovi ove grupe se ne suprotstavaljaju zatvorenim, jednoideološkim uređivačkim politikama u medijima u kojima rade, a među njima nije malo onih koji su bili aktivno uključeni u dalje zatvaranje ovih antirežimskih, ali neslobodnih medija i cenzurisanje neistomišljenika.

8. Ostajući zatvoreni za pletoru protivnika valasti, ovi mediji ne rade u interesu građana Srbije. Oni ne samo da onemogućavaju dijalog i razmenu mišljenja već redovno diskredituju i satanizuju one koji ne dele njihove stavove i opsesije.

9. Članovi ove grupe ne doprinose demokratizaciji i svojim dogmatskim delovanjem sprečavaju profilisanje opozicionih kandidata koji bi mogli da ugroze samovlašće režima. Njihovi mediji i emisije reprodukuju neke od ključnih mehanizama delovanja režimskih medija, uključujući proglašavanje kritičara za neprijatelje i plaćenike.

10. Mediji, emisije, organizacije i udruženja preko kojih deluju članovi ove grupe deo su problema. Dok sebe ne reformišu i ne usklade svoje delovanje sa onim što proklamuju i zahtevaju od režima, oni ne mogu postati saveznici naše bolje budućnosti.

Zoran Ćirjaković

Comments

  1. Mogao bih da se slozim sa skoro svakom tackom vezanom za karakterizaciju clanova Grupe za slobodu medija, a da opet tekst u njegovoj osnovnoj poenti smatram promasenim. Ovakva vrsta ideoloskog cistunstva, verovatno deluje veoma ugodno na akademsku i hriscansku savest onoga ko ga praktikuje, ali ujedno i osudjuje na potpunu politicku neaktivnost i impotenciju. Koliko god bila licemerna, Grupa nije ta koja pre svega stvara i koja je odgovorna za medijski ambijent u Srbiji danas. Samim tim gadjati njeno licemerje kao glavnu metu napada prakticno i efektivno znaci slobodu medija uciniti sporednom stvari, ako vec ne i amnestiju rezimskih organizatora medijske neslobode. Kakve veze ima ako su ideoloski aksiomi iz kojih Grupa izvodi svoje zakljucke o tome da u Srbiji nema slobode medija pogresni, kada je stav izrazen u zakljucku tacan-U Srbiji danas nema slobode medija. Sta je lose u tome da se energija svakog onog ko po ovom pitanju pokusava da oponira rezimu iskoristi, da se ovaj sistem informativne neslobode najpre razgradi, pa da se tek onda postavlja pitanje iskrenosti i cistote motiva svih ucesnika u ovoj razgradnji. Uostalom, oportunost ovakvog nacina razmisljanja izgleda opravdana i sa stanovista aktuelnih medjunarodnih odnosa. Zapadni ideoloski i logisticki pokrovitelji Grupe su u ozbiljnoj krizi i nemaju vise hegemoniju, i ne postoji bojazan da bi ovi mogli ikada vise da svoju ideologizovanu verziju "medijske slobode" u slucaju rezimskog sloma jednostrano da uspostave. Sa njima direktna saradnja verovatno nije moguca, ali kvariti situacije u kojima se od njih mogu naciniti kolko-tolko korisni idioti nema nikakvog smisla.

    ReplyDelete
    Replies
    1. Bojim se da ili uopšte ne znate šta se dešava u medijima u kojima rade ili koje kontrolišu članovi Grupe ili da smatrate da je opravdano cenzurisati sve ljude koji se sa Vama ne slažu. Uopšte nije reč o mom ideološkom ćistunstvu već o činjenici da u tim medijima vlada identičan , ako ne i gori, "ambijent", "čistunstvo" i odnos prema neistomišljenicima nego u državnim medijima. Ne mogu sistem "informativne neslobode" razgraditi ljudi koji sami praktikuju informativnu neslobodu. Ne znam u kom ideološkom univerzumu živite, ali bojim se da postoje i neke druge opcije sem konstantivićevske Danke Dojčland Srbije i Vučićeve Danke Dojčland Srbije. Mada, ako su Vam Vreme, NIN ili Danas glavni izvori informisanja ne čudi me da ne možete biti svesni činjenice da ovde ima pogleda na Srbiju i svet kojih nema ni tamo ni u Informeru ili Pink-u. Inače, ne znam za Vas, ali ja nisam hrišćanin niti sam to, kao i moj otac, ikada bio. Bilo bi Vam pametnije da stavove sa kojima se ne slažete, ili koje, kao u ovom slučaju, niste u prilici da razumete, ne vezujete za zamišljene identitetske odrednice.

      Delete

Post a Comment

Popular posts from this blog

DOBRI VOJNIK KESIĆ: DVORSKA LUDA ZA RADOVANJE GOSPODARA VUČIĆA

„Burad s vinom bi se pokvarila kada im se ne bi povremeno otvorala slavina.“ Ovaj citat iz knjige „Istorija dvorskih luda“ izražava pozadinu fenomena koji zbunjuje mnoge u Srbiji – otkud 24 televizijska minuta Zorana Kesića na jednoj od najprorežimijskih televizijskih stanica u Srbiji? Kako se desilo da se na ovoj antipolitičkoj, cucla televiziji emituje ovakva emisija? Reč je o jednom od kanala medijske kuće u čije informativne programe ne može da uđe ni antivučićevski vrabac a kamoli „ptičica“ koja bi rekla nešto iole artikulisano što ne slavi režim.

Vinska metafora je mudrom francuskom teologu, čije ime istorija nije zabeležila, bila potrebna jer su dvorske lude i njihove veštine bile osuđivane od strane manje inteligentnih dvorjana i drugih kratkovidih apologeta. Oni su i ovde odgovorni za, kako su se „Danasu“ požalili Kesić i saradnici, pritiske „da se emisija ublaži“. Inteligentnije sluge moći razumeju da ovakvi, dozirani rituali izrugivanja i subverzije hijerahije prvenstveno s…

LEPŠE JE SA ZADRUGOM ILI MOGU LI SUBALTERNI DA PIJU FOUR ROSES

Nije lako živeti sa ubeđenjem da ste okruženi kužnom nacijom i još ružnijom kulturom i da pripadate negde drugde. Ali u autokolonijalnom imaginarijum ovih gordih eltista nema mesta ne samo za Srbiju već ni za Zapad. Tu je skoro sve podređeno samosažaljivom sopstvu, koje se histerično bori da objasni sebi kako je ostalo tako zdravo i normalno u jednom toliko zaraznom, ubistvenom okruženju.

Slučajnosrpska elita sastavljena je uglavnom od malih i zaplašenih, ali besnih ljudi. Oni su bez ideja, utrnlog, distopijskog mozga, iako veruju da znaju sve što treba znati i da im je misao zlatna. U stvarnosti, sve što imaju je autokolonijalna žudnja, slepa vera da izbavljenje nacije koju smatraju neizlečivo bolesnom može doći isključivo kroz bezrezervno potčinjavanje Zapadu. Tu možda ima dobrog ukusa, ali nema mnogo mesta ne samo za politiku već ni za ljude.

Život je van vidnog polja ovih Srba koji vole da veruju da su neukorenjeni ili iskorenjeni. U Mitrovićevom zašećerenom tranzicionom imaginari…

DOGODINE U NATO-U

(Povodom teksta: Moramo da pričamo o novoj pesmi Beogradskog sindikata "Dogodine u Prizrenu")

Na kiosku za hamburgere u praznjikavom holu jednog velikog aerodroma pisalo je „Sutra sve u pola cene“. Tu sam daleke 1991. godine naučio da sutra nije samo umirujuća vremenska odrednica, najava onoga što uskoro, možda sa velikim zakašnjenjem, ipak stiže.

I sutra i dogodine mogu biti bele laži – sinonimi za nikada, lakši način da se suočimo da se ono što priželjkujemo najverovatnije neće desiti. Naime, sutra je i ono sutra koje nikada ne pređe u danas, kao što postoji dogodine koje nikada ne postane ove godine.

Malo toga se može naučiti na aerodromima. Zato ću citirati Vikipediju, majku naše post-obrazovne pameti. Moralna panika je engleski izraz “za situaciju u kojoj se nekom društvu na temelju nekoliko izolovanih, preuveličanih ili na senzacionalističkih način protumačenih incidenata stvorilo ili nastoji stvoriti uverenje kako društvu, državi ili temeljima moralnog poretka preti …