Skip to main content

Biljana Srbljanović - grešnica

Biljanina Srbljanović, blogerka

NIN-om protiv "Koštunistana"

Biljana Srbljanović, prošlonedeljna sagovornica NIN-a, nije samo ugledna spisateljica, već i najpoznatija srpska blogerka. Srbljanović je zanat pisanaja dnevnika za medije ispekla još devdesetih kada su zableške koje je objavljivala u jednom italijanskom listu stekle vernu publiku širom Evrope. Zajedno sa patetičnim dnevnikom koje je Mira Marković objavljivala u Dugi, Biljanina emotivna pisma iz Beograd su prevođena sa italijanskog na razne jezike i postala su deo obaveznog štiva za svakog diplomatu, novinara i anatiratnog aktivistu na zapadu koji se ozbiljno trudio da "razume" Miloševićevu Srbiju ili pak efikasnije deluje na sprovođenju svog cilja.
Biljana Srbljanović je bez konkurencije glavna zvezda na B92 blogu. Njeni postovi izazivaju najviše objavljenih reakcija (broj cenzurisnih - bilo od strane same autorke, bilo od urednika B92 - možemo samo da nagađamo). Verni čitaoci njene dnevnike opisuju rečima kao što su "genijalno" i "briljantno". Oni sa neskrivenim nestrpljenjem čekaju pomoć za razumevanje komplikovane i musave srspke tranzicije koju harizmatična i talentovana blogerka britkog jezika redovno šalje iz dalekog Pariza.
Glavna tema Biljaninog posta prošle sedmice je bio NIN. U utorak 10. oktobra - tri dana pre nego što se prošli broj pojavio na kioscima - gospođa Srbljanović je postovala tekst pod naslovom "Ja dala intervju NIN-u" u kome je, između ostalog, obelodanila delove tada još neobjavljenog intervjua. Slučajevi da intervjuisana osoba sama objavi delove intervjua pre nego što izađe list za koje je govorila su izuzetno retki. Slobodan Milošević je, na primer, u "Politici" objavio deo intervjua koji je dao Lali Vejmut, ćerki tadašnje vlasnice The Washington Post Company, nekoliko dana pre nego što je intervju izašao u "Njuzviku".
"Pre nego što počenete da vičete, evo ovde kačim jedan deo", napisla je Srbljanovićka, starastvena denacifikatorka, na početku posta koji je posvetila svojoj jednonedeljnoj kolaboraciji sa NIN-om. Zamolila je čitaoce bloga i da "ne navaljaju" na nju. Nije slučajno da naša slavna dramska spisateljica vikanje i navaljivanje pominje na samom početku. Ima osnova za verovanje da je Biljana Srbljanović jedna od osoba koje su zaslužne za to što je u "drugoj Srbiji" stvorena takva atmosferu da šest godina posle pada Miloševića davanje intervjua listu osumnjičenom da pripada "prvoj" polovini Srbije neretko biva doživljeno kao težak greh, podrška politici zločina, "ubijanje ubijenog premijera"... Za vernike ove bizarne antidemokratske dogme i dalje postoje samo naši i njihovi, "partizani" i "četnici", "građani" i "zločinci", i te dve Srbije, "kao ulje i voda", ne mogu da se mešaju. Oni veruju da je dijalog ili objavljivanje lepeze mišljenja koja postoji u Srbiji po sebi zlo.
Kada u intervjuu NIN-u kaže da je "jaz izmedju logičnih sagovornika Demokratske stranke i svih njenih derivata, postao strasno dubok i nepremostiv" (ovaj deo je okačila na svom blogu pre objavljivanja) Biljana dalje novi doprinos ovakvoj polarizaciji. Od nje korist mogu imati samo radikali i oni u "drugoj Srbiji" koji očekuju da će od njihovog eventualnog izbornog uspeha profitirati.
U shvatanjima o dijalogu kao grehu i nepremostivom jazu između demokratskih stranaka treba tražiti i prave razloge zašto B92 umesto pravog, otvorenog bloga, ima parablog. Ova kuća je osetljiva na ovakve primedbe jer je "građanski talibani" već godinama kleveću kao "kolaboracionističku", previše otvorenu prema "prvoj", što u ovom žargonu znači "zločinačkoj Srbiji". Istovremeno naši urbani fundamentalisti, uporni borci protiv bolje budućnosti Srbije, veruju da svi oni koji, kao Srbljanović na primer, redovno gostuju u "Peščaniku" ili pišu u "Danasu" ne smeju da se pojavljuju u "(k)NIN-u".Biljana je govoreći za NIN prešla rubikon "građanskog" bezumlja i uradila ono što mnogi njeni najvatreniji sledbenici smatraju zločinom. Zato je ova neumorna verbalna ratnica morala da zna da njena molba neće uroditi plodom i da će "navaliti" sa svih strana.
Srđan Kusovac, bivši novinar radija B92, danas jedan od urednika programa "Slobodne Evrope", je ponudio detaljno objašnjenje zašto je Biljana pogrešila: "Nepraktična je. Mora fin svet da navlači one higijenske rukavice da uzme to - mislim te listove papira... Ali, to što ja to (NIN) čitam ne znači da je to kvalitetno. Naprotiv. To je obično smeće. Zato lepo stavim rukavice da se ne zarazim, kad pročitam skeniram neke članke, a ostatak zavežem u plastičnu kesu da se zagađenje ne širi. Čak ni u staru hartiju ne dajem. Ne verujem da to može da se reciklira." Kusovac, takođe V.I.P. B92 bloger, je ipak pohvalio Biljanino "sjajno razmišljanje" i poručio joj da "treba da sačekamo sada da vidimo da li će ili kako će pokušati da neutrališu sve što si rekla, t.j. da učine ono što oni misle da je neutralisanje... u tom partijskom biltenu."
Daca, "simapatizer LDP-a", misli da nema opravdanja za Biljanin "izlet" u NIN, list "koji pokušva da uspava, a potom i uništi zdravu pamet u Srbiji". "Izvini, ali nema kompromisa oko suštine", poručuje Daca svojoj, kako tvrdi, prijateljici Biljani. Daca piše i da njena "dečica... gledaju probrane crtaće, ne idu u obdanište, neće da budu Ceca kada porastu jer ni ne znaju da ta postoji." Jedan novosadski čedista koji je "prešao pedesetu" piše da su mu porotivnici "DS, DSS, SPS, SRS, G17- i ostale nove Srbije", i poručuje Biljani: "uneli (ste) još više zabune među mlade, bar onu manjinu koja zna za Vas i puno Vas poštuje."
Javili su se i oni kojima je Biljana dajući intervju NIN-u "srušila svet", koji se sada "osećaju usrano" i kojima je "moral pao na nulu". Jedan poručuje da je "pala na klasičnu foru NIN-a... Oni te pozovu, ti pristaneš, daš intervju, a onda padne polivanje kofom govana... Mnogo si naivna". Neimenovani komentator Biljaninog posta piše "da je intervju NIN-u kao davanje intervjua SS biltenu 46-e, i to od strane žrtave nacističke politike, uz izgovor da i njih i njihove čitaoce treba 'edukovati'. Kao što tada to nije bilo zamislivo, tako bi i danas jedino normalno bilo takve novine i novinare izbrisati."
Bilo je i onih koji su imali razumevanja ua Biljanin (jednonedeljni) pakt sa NIN-ovskim "đavolom". "Dobro si uradila Biljana", poručuje joj Goran Svilanović, takođe jedan od izabranih B92 blogera. "Uvek samo budi hrabra kao i do sada, bez obzira sa koje strane ti je 'većina', leve ili desne", piše bivši ministar, jedan od retkih koji je komentar potpisao pravim imenom, a ne pseudonim. (Biljana mu je odgovorila sa: "hvala, takođe, Gorane".) Milan Lukić, B92 bloger i "insajder", kaže "ako" si ga dala, i citira "dirljivo lepi" pasaž iz intervjua. On pita i da li da ode "kod bake da timari prasiće tog (referendumskog) vikenda".
Islamofobična kultur-rasistkinja Neva piše: "ma koliko za mene predstavljalo protivprirodni blud da kupim, čitam i posedujem NIN, ima da ga uzmem samo radi gustiranja uz Biljanu... (Biljana,) Vi i slični Vama su razlog što, i pored svega, imam nade da će Koštunistan jednom ipak prerasti u modernu, evropsku, Đinđićevu Srbiju. Hvala!" Osoba koja se potpisla pseudonimom "BebaOdLončara" nema probelma sa Biljaninom odlukom da piše (odgovore) za NIN, ali je sumnjičava da to "može nešto da pomeri u glavi" nekog od redovnih čitaoca NIN-a. Druga, takođe neimenovana komentatorka, je optimističnija po pitanju učinka: "to što ste dali intervju NIN-u... pa neka ste, eto malo da se prodrmaju."
Neki diskutanti na Biljaninom blogu su malo proširili temu. Jelena, zaposlena u "gradskoj firmi", kaže da gradsku skupštinu zove "gestapo" i da to nije preterivanje. Javio se i jedan drugi "poznavalac" rada beogradske skupštine koji tvrdi da je Jelena bila suviše umerena i da njeno poređenje "doživljava kao uvredu za gestapo."
Među skoro 400 reagovanja ipak je bilo i onih koji su uslišili Biljaninu molbu da ne viču i ne navaljuju. Jedan, ili naivan ili ciničan komentator čak tvrdi da "ne zna zašto bi sad vikali?": "Javna ličnost iz Srbije daje izjavu jednom srpskom listu iako se list i osoba nalaze na suprotnim stranama političkog spektruma. Pa zar to nije ideja svakog društva?"
Samo dan pošto je najavila da je "zgrešila" s NIN-om, Biljana se ponovo oglasila i na svom blogu priznala da je, pored redovne B92 cenzure, sama izbrisala veliki broj komentara. Ona je autore ovih reakcija opisala kao "apsolutne degenerike koji se partenogenezom umnožavaju na ovom našem zajedničkom (sic!) blogu" i napisala da nema želju da odgovara ljudima koji su joj se obratili "argumentima" kao što su: "ova je nedojebana", "điki peko vola", "salutiro đeneralu"... "Mrzi me da ih jurim sad po ovom sajtu i brišem ili ukidam. Ako ih brate, Srbija je njina", piše rezignirana i gladnjikava blogerka iz pariskog stana u kome živi sa suprugom, nekadašnjim zamenikom Vilijema Vokera na Kosovu i bivšim ambasadorom Francuske u Beogradu. "Evo stiže kući ovaj što nas je bombardovao. Treba da se večera."
Zoran Ćirjaković

Comments

Popular posts from this blog

Zašto će Vučić vladati večno ili zašto je Fuko zaobišao Srbiju

Zoran Ćirjaković
Stilske figure umeju da budu klizave. U crno-belim političkim svetovima metafore i analogije ne prolaze dobro. Pošto nisu bukvalno istinite moraju biti razobličene. Redovno sledi odsečno „To nije tačno!“ i ljutita lekcija, koja više govori o našim frustracijama nego znanjima. Na hiperbole smo, pak, navučeni. Pijemo ih sa majčinim mlekom i postajemo blaženo nesvesni šta stvarno izgovaramo. Bezbrojni benigni oksimoroni, tipa „Poginuo sam juče“ ili „Umirem od gladi“, utrli su put lakoći s kojom, samopravedni i jetki, rafalno ispaljujemo teške (i netačne) reči i izvodimo ućutkujuće (i falsifikovane) zaključke. Hiperbole su naš slatki greh, jedna od spojnica koje podsećaju na jedinstvo dva zaraćena politička arhipelaga, naseljena inim plaćenicama, fašistima, konvertitima i antifašistkinjama koje su nekako preživele prošlogodišnji femocid.

Mnogo je spojnica u rizomu koji povezuje narodsku Srbiju, koja je odavno otkrila ono što danas zovu post-istina i (intuitivno) shvatila …

Afrička fudbalska magija

(Verzija ovog teksta je objavljen u nedeljniku "Nedeljnik" pred početak Mundijala u Brazilu.)

Iz "crne Afrike" ovog meseca put Brazila neće krenuti samo bogati navijači, moćni političari, fudbaleri, treneri i fudbalski zvaničnici. Malo je poznavalaca afričkog fudbala koji veruju da uz svaku od četiri podsaharske reprezentacije neće putovati i eksperti za "crne umetnosti" – iskusni tikolope, babalavo, malam, marabu i džudžumen, kako ih zovu na nekim od brojnih afričkih jezika. Većina igrača veruje da je Bog ovim ljudima omogućio da kontrolišu moći koju mogu da učine i dobro i zlo, da naškode ili pomognu – i da bez njih nemaju nikakve šanse.

Na Zapadu, misterioznu silu koju afrički igrači i treneri smatraju odlučujućom, obično, i donekle pogrešno, nazivaju vudu. U Africi ona ima različita imena – džudžu, vak, muti... Dok je u vuduu, čija je najjače uporište na teritoriji Benina i Togoa, naglasak na angažovanju duhova predaka i njihove snage, nigerijski džud…

Konstante anarholiberalizma: i posle Latinke – Latinka

Zoran Ćirjaković

Knjiga Mire Bogdanović dugačkog naslova „Elitistički pasijans: Povjesni revizionizam Latinke Perović – O nemislicama, nedomislicama, dvosmislicama i besmislicama“ dočekana je sa simpatijama u dva intelektualna kutka koja vole da veruju da ih malo šta spaja (sem animoziteta prema Latinki Perović i NATO paktu) – posustalom nacionalističkom i probuđenom marksističkom.

Bogdanović, sociološkinja koja ima doktorat iz istorije, uverljivo je demontirala Perović kao naučnicu. Filološkinja po obrazovanju, i Latinka se istoriji okrenula kasno u karijeri, pišući doktorat posle perioda u visokoj politici tokom koga je napredovala po azijskom obrascu, nekarakterističnom za Evropljanke u koridorima moći. Kao i Milovana Đilasa, koga je 2013. godine pokušala da „sahrani“ kao disidenta i mislioca knjigom „Konstante konvertitstva: Hod u mjestu – od Đilasa do Đilasa“, Bogdanović se fokusirala na konvertitsvo (mada ga ovaj put naziva konverzija) Perović od dogmatske marksistkinje u stra…