Skip to main content

Posts

Showing posts from 2009

Nekro

Posle prljavih ratova u temelju balkanskih politika ostali su leševi. Imamo stare leševe – srebreničke, dunavske, jasenovačke, iz Račka, iz jama, fočanske, blajburške, sa "križnog puta", iz Batajnice... Kažu da su neki od njih već zastareli – navodno im je istekao politički rok trajanja. Naše nekropolitičare to ne može da zbuni. Dražin grob je večna rezerva – već dvadeset godina čuči na nekropolitičkom horizontu. Pojavili su se i novi aduti – ubijena su dvojica navijača i nekoliko kosovskih Srba. Mada oni su zastareli još za života. To mi je juna 1999. godine u "oslobođenoj" Prištini, pošto smo saznali da su bradati "oslobodioci" ubili dete srpskog policajca, objasnila dopisnica londonskog Independent-a – "ko drugome jamu kopa sam u nju pada".

I u danima kada se ne kopa politika ovde liči na morbidnu pijacu zločina. Leševi su odavno postali stub naših ideologija. Na javnoj sceni su se pojavili i eksperti čije veštine su preduslov za njihovo polit…

Istorija budućnosti ili B92 pre pet godina

Da li ste primetili da više i ne gledate devedesetdvojku, da više ne čujete većinu nekada omiljenih glasova? Pitate li se zašto su danas glavni aduti ove stanice jedan radijski "Kokošinjac", izanđali "Alo, Alo" i telvizijske vesti za koje priloge rade uglavnom netelvizični i neuki izveštači koje verovatno ne bi primili ni na "TV Palmi"? Pitate li se zašto ste 17. marta dok su gorele kuće Srba na Kosovi i džamije u Beogradu i Nišu morali da gledate "ružičasti" kanal ili Bogoljubovu televiziju da bi saznali šta se dešava?
Imali smo pravo da očekujemo puno više od danas velike medijske kuće koja je devedesetih bila simbol neke druge Srbije. Kreativnost, visoki kvalitet i hrabrost ove tada male radio stanice činili su bolju budućnost mogućom. Posle rušenja diktatorskih režima slični mediji u istočnoj Evropi postali su popularna glasila i neki se danas ubrajaju u najuspešnije kompanije u svojim zemljama.
Devedesetdvojka je krenula suprotnim putem. Tele…

Trijumfalni marš jednoumlja

"Liberalno" žutilo se širi. Uz sve Reljićeve mane i brljotine - koje nisu male, sumnjam da će ga u NIN-u zameniti neko bolji. Ovo pišem imajući u vidu gde su vlasnici verovatno najgore švajcarske novine regrutovali novoimenovanog glodura. Nije strašno to što je "Blic" dno od novine, već što obožavaoci tog prozapadnog trash-a veruju da je to medijsko đubre - koje istovremenemo valja i gole sise i "žensku vladu" - dobra i profesionalno pravljena novina.

Predsedniku Ahmedinedžadu, s ljubavlju

"...Mora se početi od ličnog primera i konkretnog problema. Ako smo nezadovoljni pasivnošću birača i rezultatima izbora, učinimo sve da oni budu drugačiji. Ako delimo zabrinutost građanki i građana, onda ih moramo ohrabrivati i objašnjavati da su evropski put i reforme, a ne odustajanje od politike i sopstvenog života, najbolje rešenje za njihove probleme..."

Latinka Perović i prijatelji




Srpski rodoljubi i evropski šovinisti

Jedan (mislio sam ponosni) nacionalista ubeđivao me je prošle nedelje da je on samo "rodoljub". Sa indignacijom je odbijao tvrdnje da je očito da je nacionalista. Nije pomoglo ni to što sam isticao da mislim da tu nema ničeg lošeg, da je cela planeta (u osnovi) nacionalistička, da su danas čak i skoro svi 'učinkoviti', pravi levičari nacionalisti, da su SAD toliko nacionalističke da je to nemoguće prenaglasiti... Nije se dao.
Ali, dok naši nacionalistički intelektualci beže u "rodoljublje" (i iz kauča merkaju Tomine rezultate), srpskim medijima dominira jedan ekstremni, mržnjom nabijeni nacionalizam koji, u nedostatku bolje reči, možemo nazvati "evropskim". (Ovaj nacionalizam nema veze sa krhkim evropskim identitetom, koji bi neki političari želeli da vide u EU.)
Govor ovdašnjih histeričnih i samouvernih javnih zastupnika ovog nacionalizma neodoljivo podseća na rasizam (i nacionalizam) belih "kolonista" u Rodeziji, današnjem Zimbabveu. Ovi…

Srpski pacovi

Jedna američka umetnica i aktivistkinja želela je prošlog meseca da upozna ovdašnje antiratne (i srodne) aktivistkinje. Nabrajajući brojne opcije i inkarnacije aktivizma koje su na raspolaganju na srpskoj mirotvornoj i demokratizatorskoj sceni, pomenuo sam i gospođu koja vodi centar koji u nazivu ima reč "dekontaminacija". Moja sagovornica, američka Jevrejka čija su dva člana porodice ubijena u "Novosadskoj raciji", zbunjeno me je podsetila da je zanimaju aktivistkinje koje se bave ljudima, a ne životinjama sa nepoželjnim higijenskim i nutricionističkim navikama.
Činjenica da jedna osoba čiji su najbliži rođaci bili žrtve Holokausta, koja poznaje Balkan iz različitih uglova (tokom bombardovanja Srbije 1999. godine bila je u Tirani i tamo je "dokumentovala" stradanje albanskih civila, naročito kosovskih žena), ne može da razume ovdašnji (anti)nacifikatorski žargon, ilustruje na kakve perverzije smo se navikli i na kakav diskurs smo, svesno il ne, pristali.
O…

I posle komiteta kabinet

Desetak dana pre nego što su, po drugi put u poslednjih petnaestak godina, NIN oslobodile "zdrave", proevropske tabloidne snage, ponudio sam (koštuničavom) gloduru da napišem tekst o koraku nazad po pitanju medijskih sloboda u Srbiji, o činjenici da je megakabinet sa Andrićevog venca odlučio da ne imenuje samo glodura "najstarijeg dnevnog lista na Balkanu" već i njegove glavne kerbere.
Bilo mi je zanimljivo i da tadićevske "demokratsk(ij)e" snage manje veruju svojim ljudima (Bujoševiću) nego što su poražene i oklevetane "patriotske" snage verovale svojim ljudima (gospođa Smajlović) i da moćnici ponovo ne postavljaju samo glavne urednike. (Mada, jedan od mojih malobrojnih "izvora" je izneo hipotezu da megakabinet možda samo želi da materijalno podmiri tri partijsko-novinarska poslušnika.)
Verovanje da je objavljivanje jednog ovakvog teksta u NIN-u i legitimno i "društveno opravdano" bilo je pojačano saznanjima o načinu kako se D…

Danas sam dao otkaz u (k)NIN-u

Najstariji "srbijanski" heftičnik ostao je bez naciste, stranog plaćenika, bivšeg prijatelja Đorđa Vukadinovića, čoveka koji govori mržnju, serijskog izvršitelja holokausta nad Crnogorcima i drugim malim narodima, poštovaoca brojnih aevropskih, posebno afričkih i azijskih vrednosti...
Glavni razlog odlaska iz NIN-a, "kap koja je prelila čašu", je činjenica da urednici NIN-a nisu hteli da objave (odmeren) tekst o postavljenju gopodina Bujoševića (i posledicama) na mesto 1/3 glavnog i odgovornog urednika "Politike". (Na sreću, "internet revolucija" nam je podarila mesta gde ne morate ni da ekonomišete sa pridevima ni da pokušavate da zadovoljite karijerističke obzire urednika.)

BLOGOV DODATAK

Danas vam serviram antologijski izveštaj "Слатки живот Руса". Imaćete priliku da iz prve ruke pročitate opis hrabre avanture nesutrašivog gospodina Bujoševića koji svojim, skupim, nežnim i neotplaćenim kolima, zajedno sa borbenom gospođicom Anom Marijo…