Skip to main content

Posts

AGAMBENOVSKI VODIČ KROZ RAZBIJANJE GLAVE BORKA S.

jako dugačak (i klizav) tekst – prosečno brzom čitaocu će trebati oko 30 minuta – u kome pokušavam da odgovorim na pitanje šta da se (ne) radi i objasnim zašto verujem da ćemo nastaviti da živimo u (neproglašenom i sve vanrednijem) vanrednom stanju, izuzeti iz mnogih zakona i „evropskih vrednosti“, uz blagoslov „evrope“

Ima nečeg dirljivog u Tviter obraćanju Slobe Georgieva Johanesu Hanu, zvanično „Komesaru za evropsku politiku prema komšiluku i pregovore o proširenju“ – mada, čini mi se da bi smislenija odrednica bila gaulajter Zapadnog Balkana. Retko se naše autokolonijalne elite usude da ugrizu evropsku ruku koja ih hrani i brani.

„Vaša politika je propala. Ne možete očekivati razumne politike od nedemokratskih režima u Srbiji i Kosovu. Odgovorni ste što ste ih godinama otvoreno podržavali“, brbljivi guru foteljaškog otpora Vučiću na Tviteru otpisao je Johanesu Hanu, koji se lako zanese kada počne da hvali dva balkanska moćnika.

Ima nečeg naivnog u izlivu pravedničkog besa slučajno…
Recent posts

Izabrani liberalni odgovori – sa pratećom dijagnostikom i standardnom klozetsko-homofobičnom argumentacijom Slučajnih Srba i njihovih saveznika

Češće sam na

https://twitter.com/autosovinizam


I ovaj Tviter profil posetite i ako, kojim slučajem, i dalje osećate potrebu da tražite argumente da sam:

"beznačajan", "plitkoumni podvižnik", „'nezavisni' picopevac“, jedan od likova "koji su odavno od trbuhozboraca mutirali u tipične dupeoratorske tumače", "nesposobni, feminizirani denuncijant i priučeni novinar", "državni novinar", "čovek, koji ima dijagnostikovan psihološki poremećaj", "krme", "neumorni proizvođač tekstualnog proliva na različitim medijskim platformama", drugo ime za "desno orijentisane krugove", "zamlata", "četvrti metak Nikole Vrzića", "akutni bolesnik", "fašista", "krloid", "pravi moderni gebelsić koji radi na propagiranju klasične osrednjosti", "budala", "islednik Druge Srbije", "LEGIJAlista", "iskompleksirana nakaza",…

PORTRET MILIJARDERA U STAROSTI: ZAŠTO JE DŽORDŽ SOROŠ PRESTAO DA BUDE SOROŠEVAC I ŠTA TO ZNAČI ZA SRBIJU

dugačak tekst o tome zašto možemo da očekujemo da će Soroš platiti kartu za naš (mogući) pravi "povratak u devedesete"


Biće da se Amerika vratila u devedesete, srpske devedesete. Ne verujem da ste ni 1999, istovremeno najmračnije i najantisoroševskije godine naših života, u medijima u Srbiji mogli da pročitate o Džordžu Sorošu ono što se danas redovno čuje u SAD. Kako je ove nedelje istakao zabrinuti Njujork tajms – najuticajniji dnevni list na svetu, čiji je srce uvek bilo na strani „otvorenog društva“, vizije na koju je angažovani milijarder nemilice trošio svoje pare – vređanje i stanizacija Soroša prešli su sa „oboda u mejnstrim“ američkog društva.

Vodeće glasilo, donedavno, liberalnih gospodara posthladnoratovskog sveta piše da je danas „teorijama zavere o Džordžu Sorošu zasićen... svaki kutak Republikanske stranke“, vladajuće u SAD. Soroš je pre nedelju dana bio prvi na meti serije improvizovanih eksplozivnih naprava, koje je poslao jedan antisemita, obožavalac Donal…

SVET POSLE LEVICE: PROLETERI SVIH ZEMALJA, RAZJEDINITE SE

dugačak tekst o svetu bez (prave) levice i nekim od globalnih razloga zašto se bojim da ćemo još neko vreme nastaviti da živimo u postlevičarskom svetu

Brazil je bio samo poslednji u nizu. Širom sveta, od siromašnih Filipina do prebogatih SAD, sve je više glasača koji su pogledali unutar svojih država i tamo ih nije privuklo ništa sem desnice. Čak i Aleksisa Ciprasa danas više vole u Pentagonu, Briselu i sedištu Svetske banke nego u radničkim predgrađima Atine. Štaviše, stvari po levicu stoje još gore nego što to mnogima izgleda.

Strah od migranata i serijski trijumf desnice na izborima jasno su pokazali da slavljene i hvaljene „plišane revolucije“ u Istočnoj Evropi krajem osamdesetih nisu bile izraz liberalnih težnji već zakasnele „nacionalne revolucije“. Ipak, tužno stanje stvari je najočitije u Latinskoj Americi, donedavno svetloj levičarskoj tački u prividno postideološkom svetu, u kome su političke i intelektualne klase vremenom sve više okretale leđa pitanjima redistribucije i n…

PEŠČANIK, GLAS SLUČAJNOSRPSKE KLOAKE

Intelektualni krem manjinskog ogranka evroatlantske Srbije opservacije o našem najčitanijem tabloidu objavljuje pod naslovom „Informer, glas kloake“. „Zamišljam film strave i užasa gde bi DJVovo zubalo bilo glavni i najstravičniji atribut čudovišta“, piše jedan „građanski“ mislilac. Uz njega se tu oglašava elita urbane, turbokulturne i funkcionalno pismene frakcije naših imaginarnih Evropljana, koja se još nije svrstala iza Vučića.

Zbrku koja caruje u ovim urbanim umovima izrazio je, meditirajući o Vučićevićevom „glasu kloake“, profesor Rastislav Dinić, jedan od doajena: „Nema ničeg u vučićizmu, što prethodno nije bilo u tadićizmu“. Ovi antivučićevski vučićevci svim srcem podržavaju vođine strateške ciljeve, ali imaju primedbe na metod vladavine i izbor kadrova u prepoznatljivim plavičastim odelima, sa uskim, neosvešćeno homoerotskim pantalonama i braon špicastim cipelama.

Urbani „približno Evropljani“ veruju da su kul i mnogo napredniji od Vučićevog jata, koje se nevoljno upoznalo sa…

DOGODINE U NATO-U

(Povodom teksta: Moramo da pričamo o novoj pesmi Beogradskog sindikata "Dogodine u Prizrenu")

Na kiosku za hamburgere u praznjikavom holu jednog velikog aerodroma pisalo je „Sutra sve u pola cene“. Tu sam daleke 1991. godine naučio da sutra nije samo umirujuća vremenska odrednica, najava onoga što uskoro, možda sa velikim zakašnjenjem, ipak stiže.

I sutra i dogodine mogu biti bele laži – sinonimi za nikada, lakši način da se suočimo da se ono što priželjkujemo najverovatnije neće desiti. Naime, sutra je i ono sutra koje nikada ne pređe u danas, kao što postoji dogodine koje nikada ne postane ove godine.

Malo toga se može naučiti na aerodromima. Zato ću citirati Vikipediju, majku naše post-obrazovne pameti. Moralna panika je engleski izraz “za situaciju u kojoj se nekom društvu na temelju nekoliko izolovanih, preuveličanih ili na senzacionalističkih način protumačenih incidenata stvorilo ili nastoji stvoriti uverenje kako društvu, državi ili temeljima moralnog poretka preti …

ZAŠTO NE POSTOJI (NITI MOŽE POSTOJATI) ALTERNATIVA VUČIĆU

Stado pismenih i kulturnih na društvenim mrežama je žedno krvi. Znam da ne prihvata da razumeti ne znači opravdati. Iako otuđeni, naši su. Plaši ih prelaženje granica i iritira svaka misao koja nije kanalisana jasno prepoznatljivim amovima. Svi smo natopljeni istim kulturalnim obrascem, koji sa lakoćom stvara pukotine čak i u najbolje armiranom slučajnosrpskom oklopu. Zato, iako su iluzije skupe čak i kada su slatke, pokušaj da ih spalimo je greh koji pismeni teže praštaju od nepismenih.

Najslađa od svih iluzija, koja je opila i zbližila i mnoge ljude koje ništa ne dele, jeste da se danas može drugačije i bolje od Vučića, da postoji neki pošteniji, demokratskiji i slobodniji put ka briselskoj utopiji, koja je je okovala i zatrovala političku imaginaciju naših elita.

Nažalost, Vučić nema alternativu. U Srbiji nije moguće voditi nevučićevsku politiku – ni u smislu ciljeva ni kada je reč o metodama. Svaka druga politika vodila bi ili povratku Vučića na vlast ili dolasku na presto nekog …